Ali, Elena je imala tajnu koju ogledala nisu mogla da prikažu.
U gradu gde su svetla uvek bila previše jaka, živela je Elena. Bila je devojka kojoj su se neznanci okretali na ulici, čija je kosa podsećala na prosuto zlato, a oči na mirno more pred oluju. Svi su verovali da je njen život niska bisera – bez napora i bez mrlje. prelepe devojke budu tuЕѕne nekada
Te noći, Elena je shvatila jednu važnu stvar: Shvatila je da su i najlepši cvetovi najkrhkiji pred vetrom. Odlučila je da prestane da se krije iza savršenstva. Ali, Elena je imala tajnu koju ogledala nisu
U svetu gde se lepota često meša sa savršenstvom, zaboravljamo da su najlepša lica ponekad samo maske za najdublje tišine. Evo priče o tome kako i najsjajnije zvezde nose svoje senke. Srebrno ogledalo i nevidljive suze Svi su verovali da je njen život niska
„Zašto si tužna?“ upitao bi je poneko, ali bi u njihovom glasu uvek čula sumnju, kao da lepi ljudi nemaju pravo na bol. Kao da je tuga rezervisana samo za one koji nemaju ništa drugo.
Njena tuga nije bila bučna. Nije lomila stvari niti vrištala. Bila je to tiha, hladna magla koja bi se uselila u njenu sobu onog trenutka kada bi skinula šminku i ostala sama sa sobom. Ljudi su voleli njenu sliku, njenu spoljašnjost, ali niko nije zastao da pita šta se krije iza tog osmeha koji je postao njena najteža uniforma.